Pozdrav, drugovi!
Mislim da bi prvo svi mi koji delimo zajednicke ideje i vrednosti, a za koje se ovde zalazemo, trebalo da se okupimo u jedan jedinstven pokret, ili organizaciju, ili udruzenje, ili politicku stranku. Nije vazno kako bismo to nazvali, ali je vazno da se pre svega udruzimo. Tako bismo mogli da stupimo i u neposredni kontakt radi boljeg organizovanja, dogovaranja i odlucivanja. Odluke bi trebalo da donosimo konsenzusom, tj. na najvecoj medjusobnoj saglasnosti unutar te nase grupe. Znaci, ne "vladavinom vecine", jer to je nista drugo nego obican teror vecine nad manjinom i jedan burzoaski model demokratije. Treba da nadjemo nacin da izadjemo u susret svacijoj ideji, da postujemo svaciji stav, da pokusamo da razumemo misljenje svakog naseg druga, pa da onda zajedno nadjemo neko kompromisno resenje. Tako bi svi nasi ciljevi, ideje, programi, odluke bile zaista zajednicke, i ne bi se moglo desiti da se clanstvo osipa zbog pojave frakcija. Prvi zadatak bi nam bio da se dogovorimo o nekom svom programu, ideologiji, ciljevima. Naravno, konsenzusom. Tako bismo, kao prvo, znali koliko nas ima i za kakve smo akcije, prema tome, sposobni. Onda bismo se dogovorili i da li zelimo da nase udruzenje bude javno, tj. registrovano. A onda bismo se dogovorili i o tim nasim zajednickim ciljevima, odnosno sta je to sto svi mi zelimo i kako da to ostvarimo.
Sve ovo predlazem zato sto je mnogo sajtova, foruma, politickih partija, udruzenja, pokreta, grupa i grupica ljudi sa slicnim i veoma bliskim stavovima i idejama, ali medju njima postoje odredjene razlike koje su, na zalost, dovoljne da oni budu razjedinjeni, sto samo koristi zajednickom neprijatelju. Tako ce neko za sebe reci da je komunista, neko ce reci da je socijalista, neko ce se nazivati pristalicom levicarskih ideja, i to ce biti osnova za podelu i "nepremostivu" razliku. Da ne pominjem tek da se neki drugovi, jos i danas, dele na staljiniste i titoiste. Dalje, prisutna je uzasno velika podela na one koji su za obnovu Jugoslavije i one koji smatraju da drzave treba da ostanu podeljene, nezavisne i suverene kao sto su trenutno, ali da u njima treba da vlada socijalna pravda, a da na vlasti budu levicarske partije. Dakle, postoji i ta podela: za ili protiv Jugoslavije! Tako postoje ljudi koji su "Srbo-komunisti" npr. Onda se oni koji su za obnovu Jugoslavije (tj. stvaranje III Jugoslavije) spore oko toga kako ta nova drzava treba da bude drustveno i drzavno uredjena, da li identicno kao SFRJ ili sa nekim, manjim ili vecim, razlikama od nekadasnje Juge. Onda, da li biti za visepartijski sistem, jednopartijski sistem ili cak neki, revolucionarno novi, bespartijski sistem. Pored toga, postoji veliki broj minijaturnih partija i pokreta koji svojom brojnoscu i, cesto nevaznim, razlikama u programima, samo razjedinjuju ljude koji su inace jako bliskih ideja, i time samo smanjuju sansu da se nesto konkretno promeni. Sad je, na primer, aktuelno da li su ljudi za ili protiv Joke Broza koji pokusava da objedini sve te levicarske stranke. I onda covek ne zna gde ce i s kim ce. A bar mi treba da znamo koliko podele mogu da budu opasne.
Molim vas, drugovi, hajde da budemo jedinstveni, da pristanemo na najsiri moguci konsenzus, da stanemo u jedinstveni front i da se zajedno odupremo ovim naciolalisticko-sovinisticko-imperijalisticko-burzoaskim snagama. Vidite da se naciolisti, sovinisti, burzuji, monarhisti, desnicari, naci-fasisti sve vise konsoliduju. Sto je najgore, mnoge od tih partija svojom navodnom borbom za prava radnika, seljaka, raznih manjinskih grupa i socijalno ugrozenih, medju tim ljudima, koji su i najvise ugrozeni njhovom dosadasnjom politikom, pronalaze svoje glasace sad kad su "svi isti".  
Ja se izjasnjavam kao komunista, marksista, Jugosloven, postovalac sam lika i dela druga Tita, podrzavam ideju Jugoslovenstva i obnovu Jugoslavije. Nisam nikada bio clan ni jedne partije. Da postoji jedna, jedina i jedinstvena Komunisticka Partija Jugoslavije sigurno bih odavno vec podneo molbu za clanstvo. A ovako...